Neki kao uvod

Još 1999. godine, kada se pojavio Nuova Punto (project 188) ili poznatiji kao Punto 2, zaljubio sam se u ovaj auto i želeo da posedujem jedan primerak. Ubedljivo najlepše svetlosne grupe (pogotovo prednji farovi) u klasi pa i šire, već godinama odolevaju svojim dizajnom. Kompaktan, mali (ali ne premali) gradski auto, agilan i izuzetno lako upravljiv.

U maju mesecu 2007. godine, napokon sam postao vlasnik Fiata Punto 1.9DS. Zbog skromnog, ograničenog budžeta, bio sam prinuđen da kupim van verziju, uvezenu iz Italije (bio u vlasništvu Coca-Cola kompanije). Crven, jako lepo očuvan i dobro održavan, par sitnih udaraca i ogrebotina na eksterijeru, crni branici i siromašna oprema, ali sa klimom i ABS-om. Suvozačko sedište i vrata izgleda da nikada nisu ni bila korišćena (sudeći po njihovom stanju). Prerađen je u putničko vozilo i atestiran, zadnja klupa i delovi enterijera nisu originalni, pa su bile neophodne presvlake (zbaog različitih dezena tapacira).

S' obzirom da volim automobile, a posebno lepe automobile, rešio sam da i ovaj dovedem u stanje u kom će mi biti lepo svaki put kada ga vidim i sednem u njega.

I tako je sve počelo.

30 August 2008

22. S*anja se dešavaju

Nepuna 2 meseca od farbanja branika, iskoči pas pred mene na Novom Beogradu pri brzini od 50km/h. Nije bilo šanse da ga izbegnem. Jadničak je pobegao, ali uz skamukanje i "zavrtao" je zadnjim nogama :(
A ja sam "sredio" branik. Još sam i dobro prošao s' obzirom na veličinu psa i brzinu.
Na jednom mestu je skroz pukao:

A na jednom mestu se prelomio preko metalnog branika ispod:

Pri tom je na više mesta popucala farba od savijanja branika.
Inače, par nedelja ranije mi je neko na parkingu zakačio isti branik sa druge strane.

Posted by vili at 21:31

0 comments:

Post a Comment

Subscribe to: Post Comments (Atom)